- ECDL
тест центар - Актуелни показатељи
- Бирачки списак
- Статистички годишњак за град Београд
- Попис становништва 2002. год.
- Нацрт
међународног стандарда за управљање документима
SRPS ISO 1548
- Улице-промењени називи од 2000. год.
- Привредни субјекти
-установе,организације и удружења

120 година
београдске статистике

Ново!
Статистички годишњак Београда 2006

Специјално признање граду Београду на Инфофесту у Будви
120 Година Градске Статистике Београда
Године 1822 изашла је прва књига о статистици Србије "Штатистическое описание Сербие, са земљоописанием ове земље". Вук Стефановић Караџић је 1827. године објавио своје Теографскостатистическо описаније Србије".
Прихватајући ова сазнања, и наши преци у 19. и 20. веку, још од 1834. године започели су са прикупљањем, обрадом и објављивањем најразличитијих статистичких података. Прикупљање ових сазнања био је само један у низу примера да млада српска држава у процесима модернизовања, стално током 19. и 20. века, пресађује најбоља достигнућа Европе. Успостављање савремних институција било је још од времена кнеза Милоша Обреновића, услов да се превазиђу последице предубоког заостајања под Османлијским царством, што је нашло одраза и у Уставу Србије из 1838. године.
Овај податак обогаћује се и чињеницом да је статистика предмет који се у нашем београдском високом школству, предаје од формирања Лицеја, преко Велике школе, до данашњег Универзитета. А какав је значај придаван статистици, може нам илустровати и чињеница о одржаним испитима из овог предмета на Правном факултету, школске 1841/42 године. Овим испитима био је присутам и сам кнез Михаило са члановима Државног Савета, као и тадашњи министар Просвете Стеван Радичевић. Њихово присуство није било само физичко. Тако је поред професора овог предмета, студентима питања постављао и сам Кнез, учествујући и у дискусији.
И наше високо војно школство, од свога постанка кроз "Артиљеријску школу", а касније кроз "Војну академију" почев од 1857. године, у Београду, имало је као предмет и "Војну статистику"
Оба ова предмета су била на високом нивоу од свога почетка, а Србија је била једна од малог броја земаља која је у то била укључена.
Од 1862. до 1864. године су ударени темељи модерној статистици државе Србије. Но она се није зауставила само на томе. Желела је да се и њени градови и вароши са својом делатношћу прикључе модерној Европи, успоставлзањем ове службе као посебних јединица. Сматрало се да се и Београд, као престона варош треба да прикључи у овоме, једном броју европских градова.
По подацима којима располажем, крајем ове 2007. године, децембра месеца.навршава
се 120 година од остваривања идеје и почетка рада статистичке службе Општине града Београда.данашњег "Завода за информатику и статистику".
Наиме по предлогу поднетом 10/23. 12.1887. године, 17/30. 12.1887. године на седници Одбора Општине Београд донета је ОДЛУКА о увођењу ове општинске службе и прописана "Правила статистике".
Статистичко Одељење Општине града почело је са својим функционисањем 15/28.1.1888. године.
проф. Љубодраг Поповић,
архивски саветник
Мике Аласа 28
Тел: 21-84-713





